Bruksizam predstavlja prekomerno stiskanje i škrgutanje zubima koje nije povezano sa pokretima žvakanja. U pitanju je nevoljna i nesvesna radnja koja se obično odvija noću. Mada se može javiti i u toku dana, ali se i tada odvija bez vaše kontrole.
S obzirom da pogađa 30 do 50 odsto ljudi, oba pola i to najčešće u starosti od 20 do 45 godina, stomatološka ordinacija Dr Ast vam otkriva uzroke bruksizma.
Zašto nastaje bruksizam?
Tačan uzrok bruksizma nije otkriven, te se smatra da ga izaziva više različitih faktora.
Kao vodeći pokretač navodi se stres. Naime, problemi na poslu i u porodici u toku dana dovode do nagomilavanja negativnih emocija. Napetost se noću može manifestovati škripanjem zubima. Nije redak slučaj da je bruksizam posledica depresije, anksioznosti, poremećaja ličnosti i drugih neuroza.
Pored psihičkih, postoje i fizički uzročnici. Pre svega, genetika igra važnu ulogu. Odnosno, nepravilna struktura čeljusti stvara pogodne uslove za nastanak problema.
Povećan unos kofeina, nikotina i alkohola, takođe, se svrstavaju u pokretače, naročito kod dnevnog bruksizma.
Nepravilan položaj zuba i gubitak zuba dovode do nepravilnih i preuranjenih kontakata gornje i donje vilice što može uticati na škripanje zubima. Imajući ovo u vidu veoma važno na vreme ispraviti zubni niz, kao i nadoknaditi izvađene zube, zubnim implantima.
Bruksizam mogu da izazovu i neadekvatno postavljane fiksne proteze, ali i nepravilna oralna higijena tokom njihovog nošenja.
U manjoj meri na pojavu utiču i dugotrajne terapije nekim lekovima, poput propranolola ili amfetamina.
Kako bruksizam utiče na zdravlje zuba?
Tokom jela razvija se sila od oko 175 p po cm2 površine zuba. Dok prilikom nesvesnog škripanja zuba ta sila iznosi 300 p ili više. Razlog tome leži u činjenici da ne postoji nikakav otpor kao što je to hrana koju žvaćemo.
Kako sile koje deluju na zube mogu biti i 2 puta jače dolazi do trošenja zuba, koje vodi do pojave pukotina u gleđi, odlamanja delova zuba i plombi. Pojačana je i osetljivost na toplo i hladno, kao i na druge nadražaje. Dok je bol u viličnom zglobu karakteristični pratilac škripanja zuba, a kod nekih pacijenata se javljaju i poremećaji viličnog zgloba, tj. preskakanje.
Vremenom, dolazi do povlačenja desni pa ako se problem ne sanira u početnoj fazi može se javiti i ozbiljno oboljenje potpornog aparata – parodontopatija.
Bruksizam utiče na celokupno zdravlje. Osobe koje pate od ovog problema se žale na pojačano znojenje, glavobolje, bolova u zglobovima, tahikardiju.
Kako se otklanja?
Terapija je kompleksa i zavisi od uzročnika problema.
Da bi se sprečilo dalje propadanje zuba i bol u vilici neophodno je nošenje splinta u toku noći. Ovaj silikonski štitnik se izrađuje na osnovu otisaka zuba, tako da razdvaja vilice i podiže zagrižaj. Samim tim se i mišići i zglobovi opuštaju.
Ukoliko splint nije dovoljno efikasan prepisuje se i lekovi za opuštanje mišića i smirenje. Dok se u pojedinim slučajevima vrši korekcija postojećih plombi, izrada krunica ili mostova kako bi se podigao zagrižaj.
Nemojte da dozvolite da škripanje zubima dovede do zdravstvenih komplikacija, već na vreme posetite stomatološku ordinaciju Dr Ast.
