Malokluzija predstavlja stanje koje karakteriše loš međusobni odnos gornjih i donjih zuba. Naziv je dobila od latinskih reči „malus“, što znači loš i „occlusion“, tj. „zatvaranje“, pa u bukvalnom prevodu označava „loš zagrižaj“ čime je ukazana i priroda problema.
Kod pravilne okluzije, gornji zubni luk se poklapa sa donjim. Odnosno, kvržice na zubima gornje vilice su usklađene sa donjim tako da se pravilno naslanjaju na odgovarajuće žlebove donjeg luka. Ukoliko postoji nepodudaranje u oslanjanju jedne na druge možemo reći da je prisutna malokluzija.
Nažalost, savršeni zubni niz je retkost. U većini slučajeva postoji izvesni stepen malokluzije. Statistički podaci pokazuju da se sa njom suočava oko 75 odsto dece i 35 odsto odraslih stanovnika.
Imajući u vidu veliku rasprostranjenost stomatološka ordinacija Dr Ast vam skreće pažnju na uzročnike ovog problema.
Vrste malokluzija
Na osnovu normalne okluzije, koju je postavio američki stomatolog Edward Angle, malokluzije se grupišu u određene kategorije.
U prvoj klasi su stanja kod kojih su linije okluzije nepravilne zbog zuba koji su pogrešno postavljeni ili rotirani, dok su maksile i mandibule pravilno postavljene.
Klasu 2 čine odstupanja gornje i donje vilice tako da je jedna postavljena suviše napred ili pozadi u odnosu na drugu. Obično gornji luk nadvisuje donji. Ova vrsta malokluzije se javlja kod gotovo 20 odsto odraslih pacijenata.
Trećoj klasi pripadaju stanja u kojima donji luk štrči napred u odnosu na gornji. Veoma su retki i samo 2,5 odsto ljudi ima ovu vrstu malokluzije.
Posebnu grupu čini tzv. otvoreni zagrižaj kod kog gornji i donji sekutići ne ostvaruju međusobni kontakt čak ni kad se zatvore usta.
Koji su uzroci malokluzije?
Malokluzija je poznata od davnina. Samim tim je bila predmet interesovanja brojnih naučnika. Tako je Kingsley krajem 19. veka utvrdio nasledni karakter, jer postoji genetska predispozicija za nepravilni zagrižaj. Za razliku od njega, Angle je isticao da malokluzija nastaje dejstvom spoljašnjih faktora. Pre svega, stečenim navikama.
Česta pojava kod dece, sisanje prsta, može da dovede do isturenosti i iskošavanja gornjih sekutića. Mada se u pojedinim slučajevima donji sekutići naginju. Konstantno guranje jezika za posledicu ima stvaranje otvorenog zagrižaja. Dok grickanje noktiju stvara pogodne uslove za nepravilni položaj pojedinačnih zuba.
Određene traume zuba, povrede vilice, urođene anomalije, kao što su rascep usne i nepca, pa i tumori u ustima, takođe, se svrstavaju u moguće uzročnike malokluzije.
Kako se otklanja malokluzija?
Iako mnogi nepravilan zagrižaj posmatraju samo sa estetske strane, malokluzija dovodi do ozbiljnih problema. Jedan od vodećih jeste veći rizik od karijesa. Razlog tome jeste otežano čišćenje zuba tako da se zubni plak gomila na nedostupnim mestima. Neadekvatna higijena može da izazove i bolesti desni.
Usled nepravilnog položaja pojedini zubi su opterećeniji, te dolazi do bržeg trošenja (abrazija). Nije redak slučaj da osobe sa ovim problemom imaju krunice koje izgledaju kao da su pojedene. Kod pojedinih se javlja razmak između zuba (dijastema).
Pored stomatoloških problema, malokluzija utiče i na izgled lica, otežava pravilni govor, kao i žvakanje hrane, što dovodi dalje do tegoba pri varenju.
S obzirom na ozbiljnost posledica, neophodna je odgovarajuća terapija. Osnovu lečenja čine ortodontski aparati. Mobilne proteze su dizajnirane tako da mogu samostalno da se skidaju. Fiksne proteze, kao što im ime kaže, su fiksirane za zube. Sastoje se od specijalnih bravica (breketa) koje se lepe sa prednje ili unutrašnje strane zuba, a za njih se fiksira ortodontski luk (žica).
Nemojte da dopustite da malokluzija dovede do komplikacija, već na vreme posetite stomatološku ordinaciju Dr Ast.
