Zubi započinju svoj razvoj već u drugom mesecu trudnoće, a njihov razvoj se završava u drugoj deceniji života.
Tokom razvoja, zubi prolaze kroz određene faze, prateći razvoj celokupnog ljudskog organizma. Kako bi se zubi pravilno razvili, neophodna je izbalansirana ishrana još dok se beba nalazi u stomaku majke. U toku svog razvitka, zubi su veoma osetljivi na različite uticaje, od kojih kasnije zavisi njihov oblik, veličina i struktura.
Zubi i poremećaj ishrane
Poremećaji ishrane ponekad ometaju samo pojedine faze razvoja zuba, sto se manifestuje nicanjem zuba poremećene strukture, boje, čvrstine i oblika. Zbog toga je tokom izgradnje zuba ishrana veoma značajna. Ne sme se zanemariti uticaj mineralnih materija na razvitak zuba.
Među najvažnije minerale za zube spadaju kalcijum, fosfor, magnezijum i fluor. Vitamini su takođe veoma bitni u izgradnji potpornog aparata zuba – desni. Ovo se prvenstveno odnosi na vitamine A, B C, D, E, K. Proteini, i masti su značajni faktori u izgradnji organskog matriksa zuba. Dnevne potrebe proteina za decu do 3 godine iznose 0,9 grama po kilogramu telesne težine. Za vreme trudnoće i dojenja, ženama se preporučuje dodatnih 6 grama proteina dnevno.
Potrebe za kalcijumom iznose od 0,5 do 1,5 grama dnevno, zavisno od uzrasta. U drugoj polovini trudnoće i kod doilja, dnevna potreba iznosi 2 g. Zub je po svom sastavu najvećim delom hidroksilapatit, što znači da se sastoji od kalcijuma i fosfora.
Kalcijum
Kalcijum se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, u konzervama riba sa kostima, zastupljen je u vodi za piće i u zelenom lisnatom povrću. Bioraspoloživost kalcijuma iz zelenog lisnatog povrća je smanjena jer sadrži oksalnu kiselinu koja vezuje kalcijum. Kalcijum učestvuje u procesu kontrakcije mišića, neophodan je za normalan srčani rad, učestvuje u izgradnji kostiju i zuba.
U toku celog života vrši se mineralizacija kostiju kalcijumom i remineralizacija u zavisnosti od količine kalcijuma u krvi. Medjutim, jedanput ugrađen kalcijum u dentinu zuba – unutrašnji sloj zuba, ne vraća se u cirkulaciju. Višak kalcijuma se izlučuje iz organizma. Postoji opasnost od taloženja kalcijuma kod osoba koje imaju kamen, pesak u bubregu kao i kod osoba koje imaju povećanu količinu vitamina D u telu. Višak kalcijuma u telu remeti resorpciju cinka, gvožđa i magnezijuma. Ranije se smatralo da je neophodan dnevni unos kalcijuma i fosfora u odnosu 1 : 0,8; takav odnos se nalazi u majčinom i kravljem mleku. Međutim, kasnije je utvrđeno da taj odnos ne mora biti zadovoljen već je dovoljno unošenje optimalnih količina kalcijuma i magnezijuma.
Za pravilnu resorpciju kalcijuma i fosfora neophodna je kisela sredina u želucu, vitamin D, kao i ishrana bogata proteinima.
Deficit kalcijuma u toku razvoja zuba može dovesti do pojave neravnih površina i tamnije boje zuba, i učiniti ih osetljivijim za nastanak karijesa. Ovo stanje se zove hipoplazija zuba.
Značaj fosfora
Fosfor se nalazi u mleku, jajima, mahunarkama, orasima, ribizlama, malinama, mesu, džigerici, puteru od kikirikija. Neophodan je u procesu razmene enrergije između ćelija u telu, za nervnu aktivnost, srčanu radnju.
Depo fosfora se nalazi u kostima, kao i u genetskom materijalu svake ćelije. Izmedju ostalog, ovaj mineral je značajan jer deluje protiv alergija. Povećana količina kalcijuma smanjuje resorpciju fosfora, dok vitamini A, D i F pospešuju resorpciju fosfora.
Koliko je magnezijum značajan za razvoj zuba
Magnezijum je sastavni deo koštanog skeleta, ali i mekih tkiva. Dnevne potrebe iznose 6 miligrama po kilogramu telesne težine. Na primer, za žensku osobu tešku 50 kilograma, neophodno je 300 mg magnezijuma. Za muškarce je u proseku neophodno 400-420 miligrama magnezijuma dnevno. U toku rasta, bavljenja sportom, trudnoće i dojenja, potrebe za magnezijumom se povećavaju. Ovaj oligoelement se izlučuje putem znojenja i mokraće.
Magnezijum se nalazi u vodi za piće koja je bogata mineralima, u povrću zelene boje, kao i u mahunarkama. Smatra se da je zemljište postalo siromašno ovim mineralom i da je tokom poslednjih godina količina magnezijuma u namirnicama smanjena, pa se preporučuje da se uzimaju dodaci ishrani.
Magnetrans direkt 375 granule sadrže optimalnu količinu ovog minerala. Idealan je kao dodatak ishrani i jednostavan za upotrebu, osvežavajućeg je ukusa limuna i grejpfruta. Magnezijum učestvuje u procesu metabolizma ljudskog organizma, pospešuje peristaltiku creva, u srčanom radu, za normalnu funkciju nerava i pomaže ugradnju kalcijuma u koštana tkiva i zube.
Manjak magnezijuma u toku razvoja zuba dovodi do pojave defektne gleđi (spoljašnjeg sloja zuba), stvara se nekvalitetan dentin, dok se u središtu zuba stvaraju grudvice kalcijuma koje remete normalnu fiziologiju zuba. Takvi zubi su sa smanjenom odbrambenom funkcijom i smanjenom mogućnošću remineralizacije, osetljiviji na nastanak zubnog kvara.
Fluor – Mineral važan u izgradnji zuba
Brojne studije su dokazale da je fluor veoma važan mineral – oligoelement u izgradnji zuba. U Švedskoj postoje vodovodi koji fluorišu vodu za piće i to 1 mg po 1 litru vode.
Količina fluorida u vodi kod nas je u proseku 0,3 miligrama po litru. Zubi koji sadrže optimalnu količinu fluora u svojoj kristalnoj rešetki su otporniji na nastanak karijesa i dejstva kiselina.
Fluor potpomaže remineralizaciju zuba, tj. ugrađivanje kalcijuma i fosfora u kristalnu rešetku površinskog sloja zuba – gleđi. U početnoj fazi nastanka karijesa (macula alba) , dok se još nalazi u spoljašnjem sloju zuba, moguće je stopirati zubni kvar upotrebom fluorida. Zastupljena je mogućnost fluorizacije kuhinjske soli i mleka. Postoje endemska područja gde je količina fluorida u vodi povećana, kao što je Vranjska banja. U tom području dolazi do pojave fluoroze zuba – pojava zuba koji su braonkasto – žućkasti. Kako bismo obezbedili optimalnu dnevnu količinu fluorida, neophodan je stručni nadzor stomatologa. Potrebe fluorida zavise od godina starosti deteta, od količine fluorida u vodi za piće, količine fluorida u zubnoj pasti, kuhinjskoj soli, mleku i gumama za žvakanje.
Preporuke su da se posle druge godine života do šeste godine, počne sa upotrebom tabletica natrijum-fluorida u dozi od 0,25 mg. Nakon šeste godine doza se povećava na 1 mg u zavisnosti od stanja zuba.
U stomatološkim ordinacijama je moguća primena visokokoncentrovane doze fluorida sa koncentracijom nekoliko puta višom od uobičajene 11 000 ppm u jednom gramu gela kako bi se zubi zaštitili od nastanka karijesa. Postoje na tržištu i tečnosti za ispiranje usta sa fluoridima koje se mogu upotrebljavati nekoliko puta dnevno, kako bi se zubi zaštitili od štetnog dejstva kiselina u ustima.
Zubne paste sadrže fluoride u različitim oblicima kao sto su natrijum fluorid i aminofluorid. Smatra se da aminofluorid ima veću bioraspoloživost u odnosu na natrijum fluorid. Od momenta kada zub nikne, njegov spoljašnji sloj – gleđ je podložan procesima demineralizacije i remineralizacije. Ukoliko se fluor stalno unosi, putem pasti za zube, tečnosti za ispiranje usta, vode i ostalo, prevagnuće procesi remineralizacije u odnosu na demineralizaciju, što uslovljava zdrave zube koji nisu podložni kvaru.
Zubi i vitamin A
Dnevna potreba za vitaminom A (retinol, akseroftol) odraslih osoba je oko 5000 i.j., kod dece do prve godine života 1 500 i.j., do sedme godine života 2 500 i.j., a posle sedme godine života 4 500 i.j.
Trajni deficit ovog vitamina dovodi do kasnijeg nicanja zuba koji su krti i podložni nastanku karijesa.
Vitamin A učestvuje u funkcijama vida, u održavanju imuniteta organizma, regeneracije kože i u održavanju integriteta sluzokože. Nalazi se u jajima, džigerici, mleku, zelenom lisnatom povrću, povrću i voću žute i narandžaste boje. Vitamin A se proizvodi u jetri iz karotenoida. Jetra predstavlja depo vitamina A iz kojeg se po potrebi osobađa optimalna količina ovog vitamina za normalno funkcionisanje organizma. Vitamin A se koristi u terapiji kožnih oboljenja, za prevenciju bora i staračkog slepila.
Razvoj zuba i vitamin C
Vitamin C utiče na razvoj potpornog aparata zuba ali i na razvoj tvrdih zubnih tkiva. Dnevne potrebe za decu iznose 30 do 90 miligrama, za trudnice 100-150 miligrama, a za odrasle 75 miligrama.
Višak vitamina C se izlučuje putem mokraće i neophodno ga je svakodnevno unositi. Ne postoji mogućnost predoziranja vitaminom C. Rastvara se u vodi i osetljiv je na visoke temperature. Ukoliko za vreme razvoja zuba postoji konstantan deficit ovog vitamina, dolazi do formiranja osetljivih desni, što uveliko otežava održavanje higijene a samim tim i lakši nastanak karijesa.
Šumeće tablete vitamina C 900 mg, su prijatnog ukusa i savršen dodatak ishrani. Vitamin C se nalazi u citrusnom voću, ananasu, paprici, paradajzu, krompiru. Neophodan je za funkcionisanje svih ćelija u ljudskom organizmu. Utiče na imunitet i otpornost organizma, resorpciju gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i fosfora.
Zubi i vitamin D
Dnevne potrebe za Vitamin D (kalciferol) kod dece iznose 400 i.j, kod trudnica i dojilja 600 – 800 i.j, a kod odraslih 300 do 600 i.j.
Deficit vitamina D se odražava na zube slično kao i deficit kalcijuma: niču zubi sa hipoplazijom gleđi, odloženo nicanje zuba. Ovaj deficit se odražava i na kostima čitavog tela kao i na kostima vilica.
Ukoliko majka ima ishranu siromašnu vitaminom D, rađaju se deca sa rahitisom. Takva deca imaju deformisani grudni koš – kokošje grudi, oblik nogu je u obliku slova O i X, dok je vilica nepravilno razvijena. Gornja vlica je uska sa podignutim nepcem, što se u stomatologiji naziva Gotsko nepce, dok je donja vilica proširena, što remeti normalan kontakt gornjih i donjih zuba.
Vitamin D se sintetiše u ljudskom organizmu iz provitamina D pod dejstvom sunčevih zraka. Ukoliko postoji sumnja na nedostatak vitamina D, lekar na osnovu laboratorijskih analiza je u mogućnosti da propiše trudnici, detetu i odraslim osobama lek vitamin AD kapi.
Vitamini A i D se rastvaraju u mastima i ne izlučuju se iz tela poput vitamina C, već imaju sposobnost da se talože.
Prekomerna količina vitamina A i D, može dovesti do ozbiljnih poremećaja u organizmu, manifestujući se znacima trovanja-povećanim osećajem žedji, gubitkom apetita, opstipacijom i dijarejom, a ukoliko duže traje može dovesti i do povećane količine kalcijuma u krvi i taloženja kalcijuma u krvnim sudovima i organima što je praćeno razmekšavanjem kostiju i nastupanjem stanja šoka i kome.
Vitamini grupe B
Vitamini grupe B nemaju značajnijeg uticaja na razvoj zuba, ali zato utiču na razvoj desni i sluzokože usta.
Dnevne potrebe za vitaminima B grupe se povećavaju u trudnoći, pogotovu za vitaminom B 9 – folnom kiselinom, gde se potrebe udvostručuju.
Kako bi se potrebe za ovim vitaminima nadoknadile, dovoljno je uzeti jednu tabletu Polivita B dnevno, koja sadrži kompleks vitamina B u optimalnom odnosu. U hrani vitamini B grupe se nalaze u žitaricama, džigerici, zelenom lisnatom povrću, voću.
Zubi i vitamin E
Vitamin E utiče na sastav pljuvačke koja ima zaštitnu ulogu u ustima. Nalazi se u ulju pšeničnih klica u svim uljima, mastima, koštunjavom voću.
Vitamin E je poznat kao jak antioksidans, štiti telo od dejstva slobodnih radikala, sprečava ugradnju holesterola u zid arterijskog plaka, čime štiti kardiovaskularni sistem od nastanka bolesti. Smanjena količina vitamina E u telu se manifestuje opštom slabošću organizma, oslabljenim vidom, poremećajem funkcije jetre.
Povećana količina vitamina E u telu može dovesti do smanjene resorpcije vitamina K i mogućnosti nastanka spontanog krvarenja. Vitamin K je veoma važan za jačinu kapilara desni, utiče na sprečavanje njihovog krvarenja. Nalazi se u zelenom lisnatom povrću, u kakau, crnoj čokoladi. Potrebe za vitaminom E se u trudnoći povećavaju. Vitamini E i K su rastvorljivi u mastima. Ne treba ih uzimati kao dodatke ishrani bez lekarske preporuke.
Šta su lipozomi?
Od skoro su se kod nas pojavili i vitamini u vidu lipozoma.
Lipozomi su mehurići sačinjeni od fosfolipida, istog materijala od kojih su napravljene i sve ćelije u našem telu. Lipidi štite lipozome od razlaganja.
Stavljanjem vitamina u lipozome hranljivih materija, ostaje očuvana i lako se transportuje preko limfnog sistema do krvotoka, a odatle direktno do ćelija kojima je potrebna, pa apsorbcija hranljivih materija bude i do 95% veća u odnosu na druge forme vitamina.
Savetujemo da ukoliko ste u mogućnosti, date prednost lipozomalnoj formi vitamina ili minerala, kako bi ste svom telu obezbedili optimalni unos hranljivih nutritijenata.
Uz optimalne količine vitamina, pravilnu ishranu, održavanje oralne higijene i pravovremene posete stomatologu, vaši zubi će biti zdravi i trajati vam do duboke starosti.
Stomatološka ordinacija Dr Ast je tu u službi zdravlja vaših zuba!
