Zubni plak predstavlja bezbojnu lepljivu masu (biofilm) koja se stvara u usnoj duplji. Osim na zubima i desnima, njenom formiranju podložne su i sve vrste krunica, kao i svi tipovi proteza.
Iako savremena stomatologija sve više skreće pažnju ovom problemu, postojanje zubnog plaka poznato je od davnina. Što potvrđuju fosili zuba neandertalaca. Još pre 50.000 godina čovek je pomoću biljaka nastojao da otkloni naslage sa zuba.
Otkrićem patogena koji uzrokuju mnoge sistemske infekcije usne duplje dovelo je do većeg interesovanja naučnika i lekara za zubni plak u 19. veku, te je 30-ih godina postavljena i njegova jasna dijagnoza.
Kako nastaje zubni plak?
Prema mestu formiranja dentalni plak može biti supragingivalni i subgingivalni. Supragingivalni se javlja iznad desni. Samim tim je i vidljiv golim okom. Za razliku od njega, subgingivalni se formira ispod desni, tj. na korenu zuba, te ga sami pacijenti ne mogu uočiti.
Formiranje plaka se odvija u 3 faze. Verovali ili ne, prva započinje pola sata nakon pranja zuba. Pod uticajem proteina iz pljuvačke, pelikula, kako se naziva ovaj tanki film na površini zuba, postaje pogodno tlo za razvoj bakterija.
U narednim satima odvija se kolonizacija bakterija tako da preko 10 miliona različitih bakterija prekrivaju jedan mm2 površine zuba. Da bi u narednim danima nastupila treća faza, odnosno sazrevanje zubnog plaka. U tom periodu dolazi do zadebljavanja pelikule tako da dentalni plak ozbiljno ugrožava gleđ zuba.
Šta izaziva zubni plak?
Zubni plak se može otkloniti mehaničkim čišćenjem. Što znači da je glavni uzročnik njegovog prekomernog taloženja loša oralna higijena. Ona podrazumeva ne samo potpuno zanemarivanje brige o zubima, već i napravilne tehnike pranja zuba, neredovno pranje, izbegavanje upotrebe interdentalne četkice, konca za zube i tečnosti za ispiranje usta.
Imajte u vidu da brzina formiranja plaka u velikoj meri zavisi od sastava pljuvačke. Ukoliko je visoka koncetracija kalcijuma, fosfora i drugih minerala naslage brže nastaju. Položaj zuba, takođe, utiče na brzinu nastanka, kao i način ishrane. Naime, hrana bogata ugljenjim hidratima i mekane namirnice doprinose bržem formiranju plaka.
Da li je zubni plak opasan po zdravlje zuba?
U prvoj fazi zubni plak ne predstavlja opasnost. Međutim, daljim taloženjem dolazi do prekomernog razmnožavanja bakterija. Istraživanja pokazuju da samo 1 g zubnog plaka sadrži preko 220 biliona bakterija, što nikako nije zanemarljiv podatak.
Bakterije pokreću brojne probleme u usnoj duplji. Pre svega dovode do demineralizacije gleđi, te zub postaje podložniji karijesu. S obzirom da loša oralna higijena utiče na formiranje plaka, velika je verovatnoća da će se i karijes dalje razvijati, u dublje strukture zube izazivajući ozbiljne komplikacije.
Zubni plak vremenom prelazi u tvrde naslage – zubni kamenac. On vrši pritisak na desni, te one postaju crvene i otečene tako da je gingivitis još jedan problem koji uzrokuje plak. Ukoliko se ne sanira na vreme postoji opasnost da preraste u parodontopatiju. U pitanju je progresivno oboljenje potpornog aparata, koje vodi ka gubitku zuba i vilične kosti.
Nemojte da zaboravite da, uz dobru oralnu higijenu, i redovne kontrole čine osnovu očuvanja zdravlja zuba. Zato još danas zakažite pregled u stomatološkoj ordinaciji Dr Ast.
